Literarni radovi

Literarni radovi

Мама

 

Сунце једно једино

Које бљештиш срцем својим великим,

Дођи у моје снове

Обасјај сваки тренутак у мом животу.

Увек си ту да моје успоне прослављаш

А падове проживљаваш.

 

Марија Стојановић IV6

 

Дрво сећања

 

Свака грана што сећања буди

Писаним словима пише

Хиљаде реченица што стоје ту

Још веће сећање буде

Деца чувају дрво

Нико срећнији није

Тужна сећања падају и труле

А лепа увек чврсто стоје.

 

Марија Стојановић IV6

 

Тајанствени пријатељ

 

Погледај у очи зелене

Ко лист пали са гране

Ко трава свеже покошена

Mислиш на пропланке расуте по свету,

Мислиш, али ту лепоту не видиш.

Слушај, као да учитељица предаје,

Гледај као да ћеш видети суво злато

Памти јер ти треба за живот!

 

Марија Стојановић IV6

                                 Jesen rana

                      Leto se ljuti jer jesen dolazi

                      i zeleno lisce odlazi

                       sad je zuto i crveno

                       jer jesen rana se prostrala

                       preko grana.

                       Kesten pada, žir se kotrlja

                       kesten ukusan, a žir sićušan

                       kesten ispeci i reci njam,

                       a za žir kaži da je smešan.

                        Tako se jesen rana prostrala

                        preko grana.

Nina Rajšić III/6

Moja mama

Moja mama se zove Natasa. Ovo je prica o njoj.
Mama ima crnu kosu. Njene oci su braon boje.
Ona radi u vrtiću kao vaspitačica. Voli da uči decu, a naročito mene. Nas dvoje volimo eksperimente. Omiljeni eksperiment nam je vulkan. Mama voli da gleda naučne emisije. Ljubičasta je njena omiljena boja. Omiljena zemlja moje mame je Grčka.
Svako voli svoju mamu, ali ja volim svoju mamu najvise.

Andrija Mandic II/6

 

MOJA MAMA

SVAKO IMA SVOJU MAMU I VOLI JE NAJVIŠE NA SVETU,A TAKOĐE I JA VOLIM
MAMU. MOJA MAMA JE LEPA. ONA IMA SMEĐU KOSU I BRAON OČI. KADA SE NASMEJE
NJEN OSMEH ŠIRI TOPLINU I DOBROTU. KADA IMAM NEKI PROBLEM ONA JE TU DA
MI POMOGNE. BRATU I MENI ČESTO PRAVI POSLASTICE. VOLIM KADA ME VODI U
BIOSKOP I TADA SAM MNOGO SREĆAN. KADA JE MAMA BOLESNA JA JOJ POMAŽEM
TAKO ŠTO OPEREM SVOJE SUDOVE,I NAPRAVIM JOJ LIMUNADU.KADA SMO NA MORU
MAMA SE IGRA SAMNOM I SMIŠLJA RAZNE VRAGOLIJE NA PLAŽI. TO SVE
OBOŽAVAM. MOJU MAMU NE BIH DAO NIZAŠTA NA SVETU. MAME TREBA VOLETI I
POŠTOVATI. ONE DONOSE NA SVET LJUDSKA BIĆA I VEOMA SU BITNE ZA OPSTANAK
ČOVEČANSTVA.VOLIMO IH SVIM SRCEM.

Marko Detki

MOJA MAMA

mamaMoja mama se zove Bojana.Ona ima 32 godine.Niskog je rasta. Ima dugu plavu kosu i braon oči. Malo je debeljuškasta,ali joj to lepo stoji. Moja mama kuva moja omiljena jela. Pravi najsađe kolace. Po ceo dan ona pere, čisti,pegla i radi druge kućne poslove. Često šetam sa mamom. Ona se trudi da nas izvede na pravi put. Mog brata i mene savetuje da budemo dobri ljudi, vredni i pošteni. Moja mama je vesela i nasmejana. Voli da se druži. Kad sam bolesna,ona je tužna i zabrinuta. Kuva mi čaj i utopljava me. Moja mama je najlepsa, najnežnija, najbolja mama na svetu. Kada sam srećna i ona je. Često me mazi po kosi i priča svoje događaje iz detinjstva koji su jako smešni. Kaže da sam njen najlepši cvetić. Ona je moja sigurnost,sreća i ljubav.Zato je volim najviše na svetu.

Anastasija Markovic

MOJA MAMA

 Moja mama se zove Brankica Marković. Ona ima braon kovrdžavu kosu, braon oči, lepa je i uvek doterana. 

Moja mama je uvek dobra i uvek hoće da nam pomogne. Uvek sve uradi za nas. Kada smo pored nje mi smo zadovoljni i srećni. Zabavna je i duhovita. Pametna je i dobro radi svoj posao. Moj omiljeni kolač lava, ona odlično sprema. Uspavam se lepo uz maminu pesmicu, koju je smislila za mene i batu. 

 Volim moju mamu i ona mene voli. Srećan sam sto me je rodila.

 

Bogdan Marković

mama i decak

 

 

Moja mama

 

Moja mama je najlepša mama Maja. Moja mama ima oči boje dugejer se boja menja kad je srćcna ili tužna.  Kosa joj je plaveboje i sredjena.  Pomaže mi oko domacih zadatakaPomaže mi da sredim sobu. Nas dve se igramo na tepihu sa mojimigračkamaNajviše volim da spavam sa mamom jer dugo pričamo, i smejemo se.  Svaki dan me grli I ljubi.  Moje drugarice vole da dolaze kod mene jer  moja mama dopušta svega da se  igramo

Kad porastem biću kao moja mama, i imaću devojčicu i dečaka.

 Lola Jovanovic

 


 

                       Moja mama

 
           Moja mama je najbolja mama na svetu. Pored mene je uvek kada mi treba.
           Pazljiva je prema meni.Malo je bucmasta ali je slatka i mekana. Ima lepu crnu kosu i lepe oči. Pomaže mi oko domaćih zadataka i kada je umorna, zato što mnogo radi. Oprasta mi nestašluke. Mama me vodi svuda i ispunjava mi želje i obećanja. Neće sve da obeća,ali šta da radim.
           Volim je takvu kakva je i ne bih je dala ni za sta na svetu.
 
Milica Ilić II/6
 

                    Моја мама

 
         Ја имам маму и желим да вам испричам нешто о њој.

Моја мама је јако добра, пажљива, паметна, нежна и брижна. Она има плаво-браон косу, а очи су јој зелене и носи наочаре. Са њом увек радим домаћи и вежбам . Она је стално на послу, оде рано ујутру а врати се са посла тек предвече.

Ја због овог обожавам своју маму.

Ленка Станковић-Ћирковић  II6

mama

Мој мама

Моја мама се зове Симка али ми је зовемо Цица. Она има браон очи, смеђу косу, мршава је и висока особа. Моја мама је добра и лепа. Све мајке су добре али за мене је моја најбоља. Према мени је нежнa, осећaјна, љупка, драга и мила. Моја мама и кад се љути на мене осећам да ме воли. И љуту и срећну ја је пуно волим.

Лука Вуликић

mama1
* * *

Сања маца сан

На меком кревету

спава маца малена,

од главе до репа

длака јој је шарена.

На меком кревету

док не сване дан

како лови миша

сања маца сан.

Лука Вуликић

Другарство

Другарство је кад ниси код куће,

а неко ти прошета куче.

Кад ниси здрав,

а дође ти другар.

Кад ти треба помоћ,

знаш да ће ти другар доћ.

Ленка Станковић- Ћирковић

Мачка

Била једном једна мачка,

Волела је све да чачка.

Децу малу, бабу стару

и још приде тетку Мару.

Љутила је све по реду

и уживала у нереду.

А кад гладна  та је мачка

она тада и сланину да пљачка.

Када је газда грди

она преде сваке среде.

Богдан Марковић

Моја симпатија

Када неко нађе некога ко му се свиђа

то се зове симпатија.

Требаш да му кажеш да га волиш

иначе ће се заљубити у неког другог.

И ништа.

Неког другог мораш да нађеш, неког доброг.

Или ништа.

Нина Рајшић

Лав

Био једном један лав,

Кад је пао мрак

појео је сав мак.

Кад је прошла ноћ

лав изгуби моћ.

У рано јутро поче бука,

а лаву би мука.

Онда дође паук

и лава пратио баук.

И тако јадан лав

изгуби цео дан.

Лав Ивановић

       Мачка

Била једном једна мачка која пљачка.

Сваке ноћи усред поноћи једног миша зграби.

Каква мачка?

Сива, велика!

Али једне ноћи миша нема,

Мачка се запита где је

И оде да дрема!

Лена Момчиловић

________________________________________________

Једна мачка почела је да пљачка.

Опљачкала фину Нину Мандарину.

Села је на клупу, а после опљачкала целу групу.

Живановић Марко

________________________________________________

Био једном један зец.

Ишао је у школу па је добио- КЕЦ!

Ћелап Лазар 

_____________________________________________

Зец карташ

Један карташ зец стално баца кец.

То му не иде од руке и стално има муке.

Иако не воли, успео је да преболи.

Миа Митровић

_____________________________________________

Пет минута

Пет минута иде баба љута.

Кад оде баба љута, оде и пет минута.

Маша Дробњаковић

_______________________________________________

Мачка-пљачка

Једног дана мачка почне да пљачка

и ту тачка.

Друга мачка не воли да пљачка

али ипак почне да пљачка.

    Андрија Мандић

_____________________________________________________
maca
Moja simpatija  

Kada sam tužna

On me usreći

Sada slušajte

Nešto ću vam reći

On ima mana

Ali ima više dobrih strana

Ima plavu kosu kao i oči

Kada ga vidim srce mi poskoči
Nikada me nije uvredio
Ili mi nešto naredio
Jer me voli iz sveg srca
Moje srce kao i njegovo kuca.
Marijana Pajić    srca

Nestali vojnik

Bio jednom jedan kralj. Živeo je sa svojom kraljicom. Kralj nije voleo da upravlja kraljevstvom već je samo skupljao male vojnike. Imao ih je na hiljadu od raznih materijala (metala,drvrta,šećera,brašna…) Jednoga dana primetio je da jedan vojnik nedostaje,baš onaj od drveta. Kralj je posumljao u carstvo i odmah je pokrenuo rat. Rat je trajao dugo sve dok car nije pitao zašto oni uopšte ratuju. A kralj mu je odgovorio da ratuju zato što su mu ukrali jednog drvenog vojnika. Celo carstvo je prasnulo u smeh. Car  je dodao da nije on ukrao drevenog vojnika i rekao je da su dan pre pocetka rata oko njegovog zamka kružili dabrovi i da misli da su oni ukrali tog vojnika da bi ga upotrebili za popunjavanje rupe na svojoj brani, a da je ta brana ra reci Ahila Bunga. Kralj je brzim korakom otrcao do te reke i dok kraljevstvo dabrova nije gleadalo išcupao je vojnika. To je poremetilo ravnotežu i cela brana se srusila. Kralj se osećao potišteno. Dabrovi su bili ljuti i tapkali su stopalima sa rukama na bokovima. Kralj im je dozvolio da žive u njegovom zamku, a sebi je izgradio novi zamak i ziveli su srećno do kraja života.

  

Моја симпатија

За два дана пуним десет година, а
моја симпатија има десет година већ
неколико месеци. Упознали смо се у
спортском центар Бањица на пливању.
Стајао сам поред базена и угледао
прелепу девојчицу са дугом плавом
косом. Баш тада тренер је одредио да
у следећој трци учествујемо нас
двоје. Када смо скочили у воду био
сам бржи од ње, али сам одлуцио да је
пустим да победи. Изашли смо из
базена. Пружио сам јој руку и
честитао на победи. Једва сам чекао
следећу среду да је поново видим.
Тада ми је пришла и поклонила
чоколаду. Схватио сам како је она
добра и пажлјива. Рекла ми је да се
зове Милица. Била ми је још дража
зато што се тако зове моја мама.
И даље пливамо заједно, али је више не
пуштам да побеђује.

Миљан Војводић

slika2

Моја  симпатија


Моја симпатија  је  васпитана и он мене поштује.
Он  је  џентлмен и није безобразан. Пажљив је према мени. Лепо и елегантно се облачи, има укуса за моду. Помаже ми у свему и цени ме каква сам. Лепо пева и слаже се самном.Он је популаран и није тврдоглав. Увек ми носи торбу и на празнике ми поклања цвеће. Сваког дана из свог срца ми поклања комплименте. Знам да је из фине породице. Воли  животиње.  Није као други дечаци него је посебан. Он не обраћа пажњу на моје недостатке. Штити ме и навија за мене. Романтичан је и много храбар. Његове речи су ко глас славуја.
Мислим да ме јако воли, али стиди се да призна.

    images-2 Тијана Михајловић

Моја симпатија

Свако има особу коју кад се приближи осети нелагодност у стомаку, а ми то кажемо лептириће.

То можда није  прва љубав, али свакако јесте моја прва синматија. Она  је за мене несто најлепсе,прави мали анђео са смеђим очима,на изглед груба, али у дуси једнвоо дивно мало створенје. Волим када се нађе у мојој близини и к док са другарицама изводи само њима познате игре, ме закач њеном дугом косом. Када бих јој се приближио и хтео несто да је питам одмах би се збунио и почео да муцам. Она би ме погледала  и почела да се смеје,а ја бих поцрвенео од стида.

Сваки пут  бих бирао разлоге да будем у њеној близини. Радујем се сваком новом дану и сусретом са њом.

  images-1          Милутин Бојић

                             

МОЈА СИМПАТИЈА

            ЈА СТНУЈЕМ НА  ШЕСТОМ СПРАТУ У ЈЕДНОМ СОЛИТЕРУ МИЛЉАКОВЦУ. НА СПРАТУ  ИСПОД НАС  ЖИВИ МАРКО  СА МАМОМ , ТАТОМ И БРАТОМ.

            МАРКО ИМА  ЦРНУ КОСУ , ЦРНЕ ПАМЕТНЕ ОЧИ И ЛЕП ОСМЕХ . ЧЕСТО ГА ВИЂАМ ИСПРЕД ЗГРАДЕ И У ЛИФТУ . УВЕК СЕ ЉУБАЗНО ЈАВИ И  ПОГЛЕДАМЕ ИСПОД ОКА .  И ЈА ГЛЕДАМ ЊЕГА  И  СМЕШКАМ СЕ . БАШ ЈЕ СТИДЉИВ, АЛИ ЈЕ УВЕК ПРИСТОЈАН . ЧЕСТО ГА  ВИДИМ КАКО ПОМАЖЕ СВОЈИМ  РОДИТЕЉИМА  , А ПОНЕКАТО Д ПРИЧУВА СВОГ МЛАЂЕГ БРАТА . ТО ЈЕ СТВАРНО ЛЕПО И ДОБРО .  КАДА СМО СЕ ЈУЧЕ ВИДЕЛИ ПИТАО МЕ ЈЕ   КОЈУ  ШКОЛУ ИДЕМ.ЈА САМ СЕ ПРАВИЛА КАО ДА МИ ТО НИШТА НЕ ЗНАЧИ, АЛИ  САМ ИПАК ПОЦРВЕНЕЛА . МАЛО СМО ПРИЧАЛИ И ОН ЈЕ    МОРАО ДА ОДЕ НЕШТО ДА УРАДИ  С ТАТОМ.

     СТВАРНО ЈЕ СЛАДАК И ВЕОМА  ИНТЕРЕСАНТАН .ЕТО ЗАТО ЈЕ ОН МОЈА СИМПАТИЈА.

images

                              ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ

 

Moja simpatija

Svako ima svoju simpatiju i ja imam svoju. On se zove Marko Zivkovic. Ima smedju kosu braon oci, visok je ima lep izgled lica. Ponekad se vidimo i jedno drugom kazemo „cao“. Upoznala sam ga na atletici. Kada je trka navijam za njega. Samo jedno znam, on za ovo ne zna. Neprijatno mi je da raygovaram o njemu sa drugima. Navija za „Partizan“ i zbog toga mi je drago.

DownloadedFile Kristina Kaličanin

Моја симпатија

Ја имам симпатију. Нећу вам још рећи ко је, али ћу га зато описати.

Има тринаест година (седми је разред). И ја сам њему симпатија. Коса му је кратка и црна. Очи су му браон – црне. Низак је за своје годиште, па је као ја. Свиђа ми се зато што је много добар и паметан. Такође је веома леп. Увек носи црну одећу, то му је омиљена боја. Тренира фудбал. Јак је. Врло је шармантан. Кад би ме неко напао, он би ме одбранио! Ја га много волим. Увек говори истину и чува тајне.

Његово име је Лука. Он је мој принц на белом коњу!

Катарина Тадић  Srca

Dnevnik jednog pauka

Dragi dnevniče,nalazim se u ćošku jedne učionice. Preko noći je sve mirno,ali ujutro,kada
deca dođu,je sve puno buke. Ponekad se desi da mi loptom iscepaju mrežu. Tokom
časa je sve tako dosadno učiteljica samo piše i piše. Za vreme odmora imam malo
vremena za predah. Najintersantnije je u zadnjih pet minuta,kada deca uvek naprave
neku glupost. Kada odu kuci ja opet mogu mirno da spavam. I tako meni prolaze dani.

Uroš Rajković

ПАУКОВ ДНЕВНИК

Драги дневниче, ја сам паук звани Пера.
Налазим се напољу и смрзавам се. Морам под хитно да нађем неки
топли дом да се мало угрејем. Ју, види, каква лепа зграда! Хајде да
погледамо списак станара. Види, види. Војводићи. То ми звучи баш
примамљиво. Пењем се, пењем, пењем и коначно стижем пред врата.
Срећа моја што сам мали па могу да се провучем испод њих. Улазим. Јао
што је овде пријатно и топло. Где ли је дечија соба? Тамо је увек
најудобније. Ево је! Сјајно, празна је! Почећу да плетем мрежу на
плафону. Плетем, плетем, плетем. Јао мајко моја! Улази огроман дечак.
Какав је само страшан! Од косе му ни очи не видим. Шта ћу сад ако ме
угледа? Знам! Спустићу се полако до кревета и сакрити. Крећем. Али и
дечак улази у кревет. Било би дивно да угаси светло. Али ово је неки
научник. Узима да чита књигу. Где ћу сад? Промена плана: сакрићу се у
школски ранац. Улазим. Ал је овде мрачно, све неке књижурине. Јадан
овај дечак ако све ово мора да прочита. Приспавало ми се. Могао бих да
преспавам у удобној перници. Лаку ноћ мој дневниче!
Будим се. Какав је ово земљотрес? Шта се дешава? Заробљен сам,
нема ми излаза! Каква је ово галама? Коначно светлост дана. Перница је
отворена. Па ја сам у школи, у учионици. Почиње час. Једино ми преостаје
да брзим корацима напустим ово одвратно место и вратим се у природу.
Крећем! Дечурлија почиње да вришти, а учитељица покушава да ме убије
дневником. Али ево излаза! На видику је прозор. Успевам да избегнем
ударце дневником, али од буке ћу, сасвим сигурно, остати глув. Скачем са
прозора и падам, падам, падам. На дрвету сам. Опет је хладно, али барем
сам безбедан. Неко време ћу остати овде док се добро не опоравим.
Чујемо се касније мој драги дневниче.
Миљан Војводић

Dnevnik jednog pauka

Dragi dnevniče, ja sam pauk . Nalazim se u jednoj kući  na skrovitom mestu iza zavese u ćošku. Sa tog skrovitog mesta posmatram malog Peru kako se srećan igra sa svojim autićima.Mrzim kad dođe nedjelja. Tada se sve sprema i čisti. To može biti veoma opasno za moju lepu i svilenu mrežu, jer i ona može biti očišćena i sav moj trud biti uzaludan.

I tako živim od nedelje do nedelje strepeći za moj mali skromni dom.

Milutin Bojić

Dnevnik pauka Vilija

Dragi dnevniče,

Ja pauk Vili zarobljen sam ovde, kako ljudi kažu, u učionici. Ovde sam već dva dana i nije nešto naročito zabavno i nema mnogo hrane. Ja zaspim…kad odjednom čujem neki zvuk „zvrrrrr“ pa vidim odjednom gomilu dece kako ulaze. Onda vidim neku visoku ženu kako ulazi, a sva deca ustaju ali ja ne znam zašto. Takođe to rade i kad uđe neko drugi. Ipak, mislim da su ti visoki ljudi njihovi kraljevi pa deca ustaju da im daju počast.. Kad se opet čuje ono zvono svi izlaze napolje a ona visoka žena, njihova kraljica,  kaže da dvoje dece ostanu. To dvoje dece ostanu i pričaju o odmoru i ja onda pomislih da dremnem jer pričaju o odmoru. Taman sam bio na pola da zaspim kad opet zvono i sva ona deca opet dotrčaše, skakaše, juriše se  sve kod kraljica nije došla. Tada su svi otrčali na svoja mesta . I  tako svakih četrdeset pet minuta!

Posle nekog vremena stavili su nešto na svoja leđa i otišli. Bilo mi je lakše. Taman namestih da se odmorim kad neka visoka žena opet uđe. Mislio sam da je kraljica ali ovu zovu tetkica. Držala je metlu. To je ono čime čiste, a ako čiste to znači da mogu i mene da počiste. Tako je i bilo. Čisteći pokupila je i mene i ubacila me u neku stvar. Pao sam i završio na nekom mestu na kom veoma smrdi, ali makar ima hrane u odnosu na ono bučno mesto na kom sam bio predhodnih dana.

Marijana Pajić

Dnevnik jednog pauka
Zovem se F. Ja sam pauk. Živim u ćošku dnevne sobe, kod porodice Jeremić.
Moj život je bio veoma lep, jednostavan i savršen. Imao sam sve što mi je potrebno.U moju mrežu sam hvatao razne bubice, mušice, leptiriće i još pregršt raznih poslastica.Bilo mi je uvek toplo, mirišljavo i osećao sam se sigurno. Nikome nisam smetao i niko me nije dirao.
Ali jednoga dana dečak iz porodice Jeremić je želeo da me se reši, iz kog razloga ne znam.Nisam mu smetao, nisam ga dirao. Uzeo je ogroman usisivač i počeo da mase ispred moje mreže. Kuca mi se rusila ! Bezao sam cas levo, cas desno, cas gore, cas dole. Jedva sam izvukao živu glavu.
Uspeo sam nekako da se dokopam terase. A na terasi izobilje zelenila. Mesta za moju novu mrežu sam mogao naći gde god sam hteo. Ugledao sam jedno poveće drvo i tu sam napravio novi dom. Ne mogu da se žalim, dobro mi je. Opet me niko ne dira, hrane imam jos više, ali nemam više  onu kućnu toplinu.
Kada pada kiša, kuća mi je mokra. Ne znam gde da se sakrijem, a da ne pokisnem.
Kada duva vetar, rasturi mi mrezu, pa moram ponovo da je pletem.
Kada je toplo, sunce me prži, bojim se da ne izgorim. A evo ide i zima…
Ne smem ni da pomislim kako će mi biti.
Nego, video sam moju staru sipatiju Sunčicu, uselila se u ćošak sobe iza ormana.
Moram da pokusam da je osvojim.To bi bilo super!
Ponovo bi imao siguran i topao dom, a ko zna mozda se i oženim Sunčicom i
osnujem svoju porodicu. Hmm, dobra ideja … dobra ideja…!!!
Poželite mi sreću!Uskoro javljam sta sam uradio.
Ilija Đorđević
Dnevnik jednog pauka

Dragi dnevniče zovem se Zak.Pre dva dana sam imao čudnu avanturu.Tog 21.oktobarskog dana pleo sam kao i obično svoju mrežu.Nit po nit,nit po nit i skoro je završavao,kada sam čuo glas sa terminala.”Let 1523 iz Beograda ka Buenos Airesu.Svi putnici da se vežu.Polećemo!Deo puta je protekao u mom smirivanju.Hoge nisu slušale galvu.Sve vreme su mi klecale po tek ispletenoj mreži .Kada sam mislio da je sve gotovo kapetan je najavio putnicima da nailaz teška o je oluja.Počela je turbulencija.Pogledao sam oko sebe i video uplašene putnike.Prtljag je ispadao iz polica.Ti trenuci su mi izgledali ko večnost.Tada sam shvatio jednu stvar :bez obzira koliko imaš kg ili g,koliko si visok u m ili nizak u cm,koiko snažan ili slab ti uvek možeš da prebrodiš strah.Kada sam imao tu rečenicu u glavi,nekako sam imao snage da stanem na mjih dvanaest nožicai da prebrodim strah.

Stefan Bogićević

Advertisements
  1. najbolji rad je Rajkovicev bez uvrede Miljane i Milutine

  2. Od sada cu postovati pravopisna pravila !!!!

  3. Ma najbolji je moj xD 😉

  4. moj je najbolji

  5. marijanin je lep

  6. Bez uvrede uciteljice ali ste u stefanovom radu pogresili jedno slovo u cetvrtom redu posle prve tacke.

  7. Najlepsi mi je Miljanov rad kao i Milutinov.Nekako mi je najlepsi dnevnik pauka Vilija.Mala sala.

  8. Neka učiteljica odluči koji je najbolji da se nebi svađali

  9. naravno moj

  10. Zasto si takav mozda je neki rad lepsi od tvog

  11. Da ! Ypravu je Ivicka !

  12. miljanov je najbolji bez uvrede i smesan je 🙂

  13. Vuk je upravu, Miljanov je super, mada nisu ni ostali losi! Najbolji deo je onaj sa decakom kome se ne vide oci (Miljanom) i deo u kome uciteljica gadja pauka dnevnikom!

  14. Iva Djondović

    Kaca upravu si taj decak lici na Miljana (ustvari jeste Miljan) :):)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

OD IGRAČKE PA DO BLOGA

- BLOG ODELJENJA

Geografija za tebe

"Niko na svetu nije jači od čoveka koji zna"

Свеска лепих предавања

Развој школског програма у ОШ „Иво Андрић“

Мали радозналац

Блог посвећен учитељима, деци и свим радозналцима

Велика Деца За Мале Људе 2

"Душа се лечи када сте међу децом," Достојевски

Irenica pametnica

Obrazovanje - novosti, zanimljivosti i još mnogo toga...

СВЕТ РЕЧИ

-све о српском језику и књижевности-

Trla Baba Lan

Upadachurech. Pišem jer ne umem da napravim atomsku.

Змајевање

Змајевање - војевање језиком за ђаке Змајеве школе

ДОБРО ДРВО

Ко чува природу, чува себе.

Don Charisma

because anything is possible with Charisma

naukica

Igramo se i ucimo

Ja i ostale apstrakcije

Izmišljam ljude.

Poneka misao

Misli i zamisli prosute na ekran...

%d bloggers like this: