Ova galerija sadrži 6 fotografija.
Male tapiserije. Potrebno je parče kartona (zasečeno sa gornje i donje strane u jednakim razmacima), vuna cik-cak i gotovo! Bravo!
19.05. 3x Brams - Mađarska igra br. 5
Poslusajte "Madjarsku igru broj 5" od Johanesa Bramsa u vise nacina izvodjenja! Uzivajte!
Evolucija
Pre neki dan Mihailo je dotrčao do mene i sa nevericom mi je rekao “Petar mi je rekao da smo mi postali od majmuna! Ja nisam!”. Cela situacija me je podsetila na jedan vic koji kaže: Dolazi Perica kući i kaže ocu: “Tata, znaš da je čovek nastao od majmuna!”, otac mu lupi šamar i kaže “Ako ti jesi,ja nisam!”.
Mnogima je neshvatljivo da smo nastali od tih bića kao što je majmun. Ipak, kada pogledamo neke vrste majmuna vidimo veliku sličnost u građi tela i pokretima. Zbog toga su nam možda majmuni i najzanimljiviji u zoološkim vrtovima jer se nekako “glupiraju kao deca”.
Kako smo mi nastali zanimalo je i jednog naučnika Čarlsa Darvina. On je dugi niz godina analizirao postojanje vrste kao što je čovek. Došao je do nekih zaključaka koji su na kraju prihvaćeni pod imenom “Darvinova teorija evolucije”. O njoj ćete učiti u kasnijim razredima mnogo ozbiljnije,ali ja ću pokušati da vam uprostim i objasnim kako je on došao do te svoje teorije.
Jedan gospodin naučnik Švan je 1839.godine (još jedna značajna godina) došao do saznanja da se svi organizmi na Zemlji sastoje od ćelija. Darvin je to iskoristio i postavio teoriju odatle,da su u početku nastali mali organizmi sastavljeni od jedne ćelije i to u vodi,jer bez vode ne bi bilo života na Zemlji. Onda je pretpostavio da su se te ćelije razmnožavale i stvorile veći organizam i sve veći i veći dok na kraju nije u vodi nastao jedna vrsta ribe,pa puno riba. E sad,ribe koje su slabe su bile pojedene a samo najbolje su preživljavale. To se zove prirodna selekcija. Kroz milione i milione godina uslovi na Zemlji su se menjali, a samim tim i živa bića su se prilagođavala tim uslovima i menjala svoj oblik. Vrste su se razmnožavale, nastajale su nove vrste i sve to kroz nekoliko stotina miliona godina.Zbog toga nije nemoguće da kroz nekoliko stotina miliona godina ljudska bića izgledaju potpuno drugačije. Možda će im šake biti ogromne jer će morati da se prilagode stalnom kucanju na računaru,ko zna! Mi to nećemo moći videti. Ali zahvaljujući današnjoj tehnologiji u prilici ste da vidite čitavu evoluciju koja je trajala tako dugo u samo 5 minuta. Neki koji se ne slažu sa Darvinom i njegovom teoijom prihvataju više teoriju da je čoveka stvorio Bog.
Uživajte!
Јуче је јуче било данас
Шта је заправо историја?
Ја мислим да историја не говори само о томе када је основан неки град или када су се одиграле битке у којима су неки прошли као боси по трњу, а неки други били срећни што су сачували прсте на ногама, цео нос или бар једно уво. Историја је све оно што се догодило управо до тренутка у ком читаш ову причу. И у том времену, које је можда прошло (а можда и није), све је важно. И када је неки краљ дошао на престо, али и када се неки “обични” дечак заљубио у неку “обичну” девојчицу. И када је неких 10 коза прво било жедно, а после није. Милион милиона ствари се деси у току једног јединог дана. Толико тога се десило, а ми ни не знамо шта се све десило. Зато је историја једна чудесна наука. Она нам говори да је постојао чудесан живот и пре него што смо се родили.
Хајде да истражујемо! Чепркај по књигама, уџбеницима, новинама, интернету и напиши поред сваке године нешто што се у тој години догодило. Свеједно да ли се ради о биткама, проналаску парног брода, или о томе да је, рецимо, неком француском сељаку из 19. века пала хоботница на главу. Све што откријеш је важно, само ако се догодило оне године која је задата. Па, да почнемо!
885. година
1198.година
1389. година
1599. година
1703. година
1800. година
1918. година
1997. година
2003.година
2010. година
Из књиге “Џепне приче”, Игор Коларов (у тексту измењена једна година)
"Сеоба Срба" сликар Паја Јовановић
Dečije pozorišne igre
Osvojeno 1.mesto u kategoriji skeča-”Najveći domaći zadatak”
Najbolja ženska uloga Festivala- Tamara Dimić
Održane su danas Dečije pozorišne igre dece Rakovice. Naše odeljenje je učestvovalo sa dva skeča, “Mrak” i “Najveći domaći zadatak”, tekst Dejan Aleksić. Hvala svima na trudu oko pripreme i organizacije,kako deci tako i roditeljima. Ljubaznošću Milana Vojvodića imamo video snimak. Uživajte!
Ko želi može probati
Ko želi brzinsku proveru tablice množenja i malo sabiranja i oduzimanja neka ode na ovaj sajt. Srpski jezik nije prilagođen vašem uzrastu, ali zato možete proveriti znanje reči na engleskom jeziku jer ima i zadataka iz tog predmeta. Vidimo se uskoroooo!
Zadatak 5,Poslednja oaza
Vaš sledeći zadatak je da pogledate film “Poslednja oaza” koji prikazuje život u šumi i to u predelima koji nisu daleko od nas. Obratite pažnju koje životinje žive u šumi, pokušajte da zapamtite neke zanimljive detalje (pričaćemo o njima). Sve ovo će nam koristiti uskoro jer je naredna tema u Prirodi i drštvu “Životne zajednice”.
Film je snimljen na teritoriji bivše Jugoslavije, 1983. kada je Jugoslavija još postojala. Zamoli roditelje da ti ispričaju nešto o Jugoslaviji ili pronađi na internetu. Na glavnoj strani bloga,sa desne strane (niže,kategorija ZNANJE) postoji link za Vikipediju,internet enciklopediju, pa možeš potražiti u njoj.
Bilo bi lepo da svako ko je uradio zadatak ostavi komentar. Tako ćemo imati uvid ko je posetio blog. Vidimo se u ponedeljak ako nas ne zaveje novi sneg 
Zadatak 4,Lektira:Običajne i obredne narodne pesme
Evo prilike da na ovaj način obradimo lektiru koju ste predhodnih nedelja čitali.
Običajne i obredne pesme su starije i one zato u sebi imaju neke reči koje su vama danas nerazumljive,ali to ne znači da ih ne možete upoznati putem čitanja lektire. Danas te reči nisu u upotrebi što može da vam pokaže kako se govor vremenom menja. Tako će možda nekim budućim generacijama reči koje mi danas koristimo biti čudne.
Čovek je u starija vremena smišljao ove pesme misleći da može da utiče na prirodu. Smatrao je da može da te prirodne sile ublaži ako peva o njima ili ih priziva (kišu leti, priziva plodnost zemljišta, ublaži trajanje zime…). Isto tako, postojali su i neki rituali (obredi) koje je čovek ponavljao iz godine u godinu i želeo je da ih opeva.
Delimo ih na one koje pevaju o prirodnim silama (Koledarske), o Božiću (Božićne), dobrim željama i zdravlju (Lazaričke), o Đurđevdanu (Đurđevske), dozivanju kiše (dodolske), o ženidbi i udaji (Svatovske), i tako dalje.
Vaš zadatak:
Naslov u svesci: Domaća lektira “Običajne i obredne pesme”
Zadaci:
1. Napiši nazive PET pesama koje si pročitao/la.
2. Izaberi jednu pesmu koja ti se najviše dopala i napiši kratko o čemu govori. (Da li spada u neku grupu pesama o prirodnim silama, o dozivanju kiše,o Đurđevdanu…?)
Poslušajte muzičku obradu narodne običajne pesme.
Zna li neko kako se zove pevač koji peva ovu pesmu?
Klikni bezbedno
